Glas Javnosti – Baka Nada iz sela Lipa ima recept za dobijanje beba

OFF

Menjaš gaće, rađaš decu!

Ni „spermatolozi“ ne mogu, što ja nepismena mogu, a kad dobiju bebu, častu me iako ja ne tražim ništa, mož’ i sto grama kafe, veli Nada

Ide ovako – prvo se izmere od palca do temena koliko su visoki. Donesu gaće. Tri para muških, tri para ženskih. Još treba mera konca, peškir, katanac koji nije proban, tri eksera, tri dinara, litar vode, tamjan, kućni beleg i jedna posuda u kojoj se sve to kuva na vatri. Oni to donesu i stavu kod mene. Ja ustanem u tri ujutru, skuvam, uradim bajalice, oni dobiju pisano uputstvo i idu kući. Ako postupaju po uputstvu, garantujem im decu. Ako pogreše, nisam im ja kriva.

Dok ovo priča, Nada Petrović, baka iz smederevskog sela Lipe, lista album s fotografijama tridesetak beba. Svima je, veli, ona baba. Nada je od svoje babe naučila da baje, onima koji obigravaju lekare godinama, a ne mogu da imaju decu. Ni ginekolozi, ni „spermatolozi“ ne mogu, veli, što ona nepismena može. Kad par ode kući, s priloženim uputstvom i pripadajućim katancima i ekserima, mora da obavi tri kupanja.

– Najpre, skinu se goli u kupatilu, raširu peškir na pločice, stanu na peškir, „prekrstu“ se triput, stavu tri dinara, komplet katanac, eksere i dinare. Preko jednog venčeta, sipaju vodu triput u kadu, dodaju vodu iz bojlera, prekrstu se opet triput i uđu u kadu. Okrste vodu na sebe. Na glavu, na pupak, na levu sisu, na desnu sisu. Triput on, triput ona. Izađu na peškir. E tad, obuču gaće broj jedan. Gaće su rađene pod brojevima. Broj jedan za prvo, broj dva za drugo, broj tri za treće. Ispustu vodu iz kade i dolazu u spavaću sobu. Oljušte jaje koje sam im ja dala, pojedu po pola, ljuske skupe u papir. Ide kađenje kreveta. Kade od glave do nogu i triput obiđu oko kreveta. Legnu, al’ nema ništa od ljubavi. Tako dve večeri, a treću stave venče u kadu i pokupe vodu. Četvrti, sve osim gaća donesu kod mene, ja im to spremim za bacanje. Mlada dođe kod mene na zapajanje manastirskom vodom, ja joj zapakujem one ljuske od jaja, katanac i ostalo, i to bacaju u duboku vodu. Da izbacu zlo – daje recept Nada. Sačekaju šest nedelja, odnesu vino u manastir i kažu kaluđeru da im očita molitve za porod. Od tada čekaju najkasnije šest meseci da žena zatrudni.

– Častu me, kad dobiju bebu, ja ne tražim ništa, mož’ i sto grama kafe. Dovedu i decu, kažu, ovo ti je baka. A dete ne zna. A to sve ljudi sa stažom, i do 18 godina koji nisu imali decu. Bila mi i doktorka jedna, muž joj farmaceut. Ona nije htela, al’ njena majka kukala, plakala, i oni došli na moranje majke. Gleda me ta doktorka, smatra me seljankom, velim, nemoj sine tako da me gledaš, rodićeš dete. I rodila žensko dete za prošlu Novu godinu. Trinaest godine nisu imali decu, sve pokušavali-priča Nada.

Nekad je, u vreme inflacije radila mnogo više. Sad dođe dvoje-troje nedeljno. I da ‘oće, veli, ne mož’ da ih se otrese, pročulo se. Voli da pomaže. Mnogo voli. Ima tu, kaže, po smederevskom kraju puno žena koje baju, al’ nisu sve iste. Neke lažu, kažu mušteriji, baci kupus na raskrsnicu, a to, bre, opasno. Laganje ne mož’ da traje dugo, procenjuje, a ona na uvid nudi album sa slikama. Tako je to u okolini Smedereva, gde, tvrde upućeni u svakom selu mož da izlečiš po neku boljku. Samo ako se pridržavaš uputstava.

D. P.

Categories: Drugi o nama
This post was written by , posted on jun 11, 2013 utorak at 8:26 am